Održavanje računara

Vaš računar je poput Vašeg automobila. Ukoliko redovno ne vršite redovnu kontrolu i održavanje automobila, vremenom će početi sve lošije da se kreće, dok na kraju ne postane praktično neupotrebljiv. Da bi automobil održali u ispravnom stanju, morate da često vozite automobil kod automehaničara na kontrolu, ali možete i sami da izvršite određene provere i kontrole. Ipak, obzirom da je ovo rubrika posvećena računarima, u tekstu koji sledi nećete se upoznati sa održavanjem automobila, već sa nekoliko saveta koji će vam pomoći da vaš računar samostalno održavate u ispravnom stanju.

Defragmentacija...

Prilikom upisa podataka na hard disku Vašeg računara, na uređaju čija je namena skladištenje podataka, podaci, odnosno fajlovi se upisuju u nekoliko delova. Ti delovi se drugačije nazivaju fragmenti. Vrlo često se dešava da fragmenti nekog fajla nisu upisani u kontinuitetu, već je na primer jedan deo fajla na početku hard diska, a drugi recimo na sredini ili na kraju hard diska. Hard disk poseduje takozvanu glavu za čitanje, kojom čita podatke sa magnetnog medijuma. Da bi hard disk pročitao fajl čiji fragmenti nisu upisani u kontinuitetu, glava hard diska će morati stalno da se kreće sa nekoliko mesta na medijumu kako bi pročitala taj fajl. Time je usporeno učitavanje podataka, ali se takođe i smanjuje vek trajanja hard diska. Da bi rešili problem, i ubrzali učitavanje podataka potrebno je izvršiti defragmentaciju koja će pomenute delove fajlova premestiti tako da oni budu upisani na hard disku u kontinuitetu.

Defragmentacija podataka na hard disku se uglavnom izvršava u nekoliko jednostavnih koraka. Prvi korak je startovanje programa koji izvršava defragmentaciju, a zatim startovanje opcije u programu za defragmentaciju. Prilikom startovanja defragmentacije, program će prvo izvršiti analizu podataka na hard disku, a zatim će aktivirati izvršenje defragmentacije. Zavisno od stanja podataka na hard disku i količine podataka može da traje i više od nekoliko sati.

Svaka verzija Windows operativnog sistema poseduje ugrađen program za defragmentaciju, pod nazivom Disk Defragmenter, koji može poslužiti ukoliko nemate program za defragmentaciju drugih proizođača. Ipak, postoje programi drugih proizvođača koji taj posao obavljaju kvalitetnije, i koji poseduju razne dodatne opcije i dodatne mogućnosti. Jedna od tih opcija je izvršenje defragmetacije pre samog startovanja Windows operativnog sistema, jer je neke fajlove nemoguće defragmentovati kada je sam operativni sistem startovan. Takođe, tu su i opcije zakazivanja defragmentacije, kako bi se defragmentacija startovala uvek u zadato vreme, na primer svakog ponedeljka, ili određenog dana u mesecu. Jedna od korisnik opcija koju poseduju ostali programi za defragmentaciju je i automatsko startovanje defragmentacije kada računar nije zauzet, pa će se defragmentacija automatski startovati ukoliko ništa ne radite na računaru.

Izuzev pomenutog Disk Deframenter programa, za defragmentaciju možete koristiti neki od sledećih kvalitetnih programa: PerfectDisk (http://www.raxco.com/), O&O Defrag (http://www.oo-software.com).

Registry baza

Nekada davno, još pre pojave Windows operativnog sistema, programi su informacije potrebne za svoj rad čuvali u takozvane inicijalne fajlove. Kako bi se ti podaci objedinili na jednom mestu, programeri Microsofta, proizvođača Windowsa, osmislili su jedinstvenu bazu koju operativni sistem i prateći programi koriste za čuvanje raznih podatke, i tu bazu su nazvali Registry baza. Na primer, sve promene vezane za operativni sistem izvršene iz Control Panel-a se upisuju i isčitavaju iz Registry baze. Takođe, tu bazu i većina programa koristi za skladištenje informacije bitnih za rad programa, kao i razna podešavanja programa. Vremenom, instalacijom raznih programa i igara, veličina Registry baze se povećava. Sa povećanom Registry bazom usporava se rad sistema i programa, odnosno vreme potrebno programima da pronađu potrebne informacije u toj bazi. Ne bi bilo nikakvih problema kada bi deinstalacijom pojedinih programa bili obrisani i podaci o tim programima iz Registry baze, ali često ti podaci ostaju upisani iako je sam program deinstaliran. Takođe, nepravilno upisani podaci u Registry bazi mogu narušiti stabilnost rada operativnog sistema.

Za održavanje Registry baze u ispravnom stanju takođe postoje namenski programi. Zadatak tih programa je brisanje nepotrebnih informacija iz Registry baze, ali i popravka neispravnih podataka u bazi. Obzirom da, kao što je već pomenuto, neispravni podaci u Registry bazi mogu dovesti do nestabilnosti operativnog sistema, svi programi za održavanje Registry baze nude opciju kreiranja i vraćanja rezervne kopije baze, što je jako preporučljivo izvršiti pre startovanja operacije održavanja Registry baze.

Jedan od programa za održavanje Registry baze je besplatan program pod nazivom CCleaner (http://www.piriform.com/). Osim održavanja Registry baze, program sadrži i opcije za brisanje nepotrebnih programa sa hard diska. Takođe, programi kao što su TuneUp Utilities (http://www.tune-up.com/) i System Mechanic (http://www.iolo.com/), između ostalih mogućnosti za održavanje računara, sadrže i mogućnost održavanja Registry baze.

Besplatni, a korisni programi...

Računar koji posedujete, bez dodatnih programa je praktično neupotrebljiv. Da bi koristili sve mogućnosti koje računari pružaju, neophodni su nam dodatni programi raznih namena. Veliki broj programa su komercijalni, skupi programi, ali da li ipak možemo bez tih programa. Možemo, koristeći besplatne alternativne programe, a neki od njih su ako ne bolji, onda po kvalitetu jednaki komercijalnim programima. U tekstu koji sledi upoznaćete se sa nekoliko kvalitetnih multimedijalnih programa koje možete besplatno instalirati i koristiti na vašem računaru, a koji će pri tome najmanje opteretiti Vaš računar.

IrfanView 4.30

Irfan View je program za pregled i obradu slika. Autor ovog programa je Irfan Skiljan, poreklom iz Bosne. Po podacima sa zvaničnog sajta, od 2003 godine, svakog meseca više od milion korisnika preuzme ovaj program. Osim standardnog pregleda svih slika u odredjenom folderu u obliku malih sličica, i pregleda pojedinačne slike, program poseduje i razne alate za manipulaciju slika, kao što su odsecanje dela slike, korekcija boja, promena dimenzija slike, kao i mogućnost promena formata slike. Uz pomoć dodataka za program koji se mogu naknadno instalirati, ovaj program se iz programa za pregled slika pretvara u puni multimedijalni program kojim možete snimiti slajdove slika na CD/DVD disku, gledati video snimke, ili slušati muziku u raznim formatima kao što su MP3 i WMA. Dodaci se, kao i sam program, mogu preuzeti sa oficijalnog web sajta programa. Vredno je pomenuti da je program izuzetno brz i da zahteva vrlo malo prostora na hard disku. Verzija programa 4.27 koju možete preuzeti putem linkova sa oficijalnog web sajta je „teška“ samo 1.33 MB. Oficijalni web sajt pomenutog programa je http://www.irfanview.com.

GOM Player 2.1.33.5071

Gom Player je program koji omogućuje gledanje filmova i video snimaka. Program sadrži sve standardne mogućnosti kao što su pregled prevoda uz filmova, korekcija boja, ali i dodatne prednosti u odnosu na druge programe ovog tipa programa. Naime, da bi pregledali filmove i druge video zapise, potrebni je da na računaru imate instalirane kodeke. Ukoliko nemate instalirane odgovarajuće kodeke, film nećete moći da reprodukujete, i dobićete samo crnu sliku i ton filma. Prednost ovog programa je što uz sam program dolaze i najzastupljeniji kodeci, kao što su kodeci za reprodukciju DivX, XviD, FLV1, AC3, OGG, MP4, H263 audio i video formata, tako da nije neophodno zasebno preuzimati i instalirati kodeke. Ipak, ukoliko naiđete na multimedijalni fajl koji ne možete da reprodukujete zbog nedostatka kodeka, program sadrži i Codec Finder, deo programa koji će sam na internetu pronaći i preuzeti odgovarajući kodek. Još jedan deo programa vredan pomena je Subtitle Explorer, a to je deo programa koji omogućuje manipulaciju i korekciju prevoda za filmove, kao što su korekcija prikaza prevoda, kako bi se prikaz prevoda sinhronizovao sa filmom, ili jednostavna izmena prevoda. Ukoliko u istom folderu imate fajl filma i fajl prevoda pod istim nazivom, prevod će biti automatski učitan i reprodukovan zajedno sa filmom. Prikaz prevoda možete sami podesiti po vašim željama. Na raspolaganju su Vam izbor fonta prevoda, veličine fonta, kao i boje prevoda. Ukoliko imate potrebu da scenu iz fima snimite u obliku slike, Screen Capute deo programa će Vam to omogućiti. Ne samo što možete pojedinačnu scenu snimiti u obliku slike, već možete snimiti i seriju vezanih slika, kako bi lakše kasnije izabrali željenu sliku. Osim klasičnih video zapisa, program može reprodukovati i DVD filmove za zvukom u 5.1 formatu. Oficijalni web sajt sa koga možete preuzeti program je http://www.gomlab.com, a instalaciona verzija programa je veličine 6.93 MB. Program radi pod oprerativnim sistemima Microsoft Windows 98SE, Me, 2000, XP, 2003, Vista i Windows 7, a kada se instalira zauzima oko 20 MB hard disk prostora. Ostali zahtevi programa su veoma minimalni, a to je računar sa procesorom na minimum 300 MHz, i 16 MB radne memorije, što drugim rečima znači da će program bez problema funkcionisati na bilo kom računaru sa Windows operativnim sistemom.

AIMP v2.61 Build 583

Aimp je program za reprodukciju muzičkih fajlova. Poslednja stabilna verzija nosi oznaku v2.61 Build 583, i izdata je 10. Novembra 2010 godine. U pitanju je program koji omogućuje preslušavanje raznih vrsta audio fajlova u formatima kao što su MP1, MP2, MP3, AAC, AC3, WAV, CDA, WMA i mnogim drugim formatima, a takođe moguće je i slušanje online radio stanica. Program nudi standardne funkcije kao što su kreiranje liste pesama (fajlova) koje želite da preslušate, zatim fino podešavanje ekvilajera, sa ugrađenim podešavanjima za dobijanje raznih zvučnih efekata. Ukoliko imate naviku da spavate uz muziku, tajmer funkcija programa će nakon određenog vremena koje možete sami podesiti automatski isključiti računar. Takođe, osim preslušavanja muzike, bitna funkcija ovog programa je konvertovanje muzičkih fajlova iz jednog formata u drugi, i mogućnost snimanja sadržaja audio diskova u MP3, ili neki drugi audio format. Moguće je i snimanje zvuka sa nekog spoljašnjeg izvora zvuka, bilo da li su je to mikrofon, ili audio uređaj povezan na linijski ulaz zvučne kartice računara. Izgled samog programa možete promeniti preuzimanjem nekog dodatnog „skina“, a i samu funkcionalnost programa možete proširiti preuzimanjem dodataka, kao što je na primer SonyEricsson Bluetooth Control koji omogućuje kontrolu nad programom putem mobilnog telefona i bluetooth konekcije telefona sa računarom. Poslednja verzija programa je veličine 7.60 MB, i možete je preuzeti sa oficijalnog web sajta programa na internet adresi http://www.aimp2.us.

OpenOffice 3

Ukoliko posedujete računar, zasigurno će Vam biti potrebni programi za obradu teksta kao što su Microsoft Word, programi za izradu multimedijalnih prezentacija kao što je Microsoft PowerPoint, ili pak program za tabelnarna izračunavanja poput programa Microsoft Excell. Svi pomenuti programi se mogu naći u paketu programa Microsoft Office, čija cena od par stotina eura nije zanemarljiva. Ipak, postoji i besplatna alternativa pomenutim progamima, koja i predstavlja jedinu i direktnu konkurenciju Microsoft Office paketu programa.

OpenOffice 3 je paket programa koji sadrži programe Writer (obrada teksta), Calc (tabelarna izračunavanja), Impress (izrada multimedijalnih prezentacija), Draw (izrada skica i grafikona) i Base (rad sa bazama podataka). OpenOffice paket se može preuzeti putem interneta i koristiti besplatno, bez ikakvih restrikcija, bilo u privatne ili poslovne svrhe. OpenOffice 3 paket programa možete preuzeti u verziji za Windows opererativne sistema, ali takođe i u verziji za Linux operativne sisteme i Max OS operativne sisteme. Poslednja verzija nosi oznaku OpenOffice 3.3.0, a veličina instalacionog fajla iznosi oko 130MB, i može se preuzeti sa oficijalnog OpenOffice web sajta (http://www.openoffice.org/).

OpenOffice je kompatibilan sa ISO standardnom dokumenata. Drugim rečima, bez problema ćete moći da pregledate i obrađujete i dokumente kreiranje u Microsoft Office programima.

Program za obradu teksta, Writer, sadrži sve što očekujete od programa za obradu teksta, od funkcija kao što su automatska ispravka otkucanog teksta, pa do funkcija za dodavanje tabela i slika, kao i sadržaja dokumenta. Bilo da li Vam je potrebno samo da otkucate belešku od nekoliko redova, ili kompletnu knjigu od nekoliko stotina ili hiljada strana, Writer će Vam pružiti sve potrebne funkcije i alate kako bi posao završili brzo i lako.

Calc, alternativa programu Excell, omogućiće Vam tabelarna izračunavanja i izradu grafikona, bilo da li Vam je potrebno progračunavanje kućnog budžeta, ili kompleksne računske operacije sa velikom količinom podataka. Osim funkcija za izračunavanja i sumiranja, kao i kod prethodno pomenutog programa, i Calc program sadrži razne funkcije za formatiranje unetih podataka.

Impress je impresivna aplikacija za izradu multimedijalnih prezentacija. Sadrži alate koji će Vaše prezentacije obogatiti 2D i 3D slikama, kao i raznim specijalnim efektima. Prezentacije koje napravite u ovom programu možete distribuirati korisnicima u velikom broju različitih formata, kao što su PDF format, zatim HTML format (web sajt), a takođe i u Flash formatu.

Draw program će Vam omogućiti izradu skica, kao i kompleksnih crteža. Objektima koje nacrtate možete manupulisati na više načina, možete ih rotirati, i možete dodati razne efekte. Takođe, Smart Connector funkcija ovog programa omogućuje lako i jednostavno kreiranje dijagrama.

Base program služi za rad sa bazama podataka. Omogućuje Vam kreiranje sopstvene baze sa podacima, kreiranje formi za unos i obradu podataka, kao i raznih izveštaja. Kreiranje baza, formi i izvrštaja je olakšano korišćenjem čarobnjaka, koji je Vas korak po korak provesti kroz proceduru izrade baze.

Iako OpenOffice možda i ne sadrži sve mogućnosti i funkcionalnosti koje sadrže Microsoft Office programi, funkcije koje nudi su i više nego dovoljne kako prosečnim, tako i naprednim korisnicima računara. Obzirom na to da je OpenOffice potpuno besplatan, predstavljaće pravo rešenje i finansijsku uštedu velikom broju korisnika računara, pa je preporučljivo isprobati ovaj paket programa pre nego što se odlučite za kupovinu skupog Microsoft Office paketa programa.

Microsoft Office 2010

Svakih nekoliko godina, kompanija Microsoft objavljuje novu verziju poznatog paketa programa pod nazivom Microsoft Office. Poslednja verzija nosi naziv Microsoft Office 2010 i sadrži veliki broj poboljšanja.

 Microsoft Office 2010 izdanja

Microsoft Office 2010 paket programa postoji u nekoliko izdanja, kao što su Home and Student, Home and Bussiness, Standard i Profesional. Home and Student izdanje sadrži programe Word, Excel, PowerPoint i OneNote. Home and Bussiness izdanje je prošireno programom Outlook, dok Standard izdanje sadrži i program Publisher. Od pomenutih izdanja najbogatije izdanje Office 2010 paketa je Profesional koje sadrži sve pomenute programe, uključujući i program Access.

Poboljšanje interfejsa

Upoređujući Office paket sa prethodnom verzijom, jedna od najuočljivijih razlika je File traka sa opcijama. Za razliku od prethodne verzije kod koje je logo Office paketa otvarao opcije za snimanje, štampu, kao i za druge operacije sa dokumentima, u novoj verziji izborom opcije File otvara novu stranicu sa setom pomenutih opcija i alata, poznaziju kao Backstage. Ukoliko Vam je potrebno izvršenje kompleksnijih operacija od snimanja i štampanja dokumenata, Backstage nudi interaktivni interfejs koji olakšava, i svakako ubrzava izvršenje operacija.

Traka sa opcijama

Traka sa opcijama, uvedena u prethodnoj verziji Office paketa je i dalje u igri. Imena opcija su identična u svim aplikacijama Office paketa. Takođe, traku sa opcijama je moguće kompletno podesiti po Vašim željama i potrebama. Ukoliko želite da Vaš dokument vidite preko celog ekrana, bez dodatnih ikona, traku sa opcijama je moguće i minimizovati.

Word 2010

Word program je dobro poznat program za obradu tekstualnih dokumenata. Prva značajna izmena koju možete primetiti u Word 2010 programu je značajno brže startovanje programa, koje je i do 3 puta brže od prethodne verzije. Zatim, poboljšanja vredna pomena su poboljšanja po pitanju zaštite, formatiranog kopiranja i obrada slika.

Word 2010 sadrži mogućnost zaštićenog pregleda dokumenata. U zaštićenom pregledu dokumenata nije moguće vršiti izmene dokumenata, a takođe nije moguće ni izvršenje makro komandi i ActiveX kontrola dodatih dokumentu, čime se smanjuje mogućnost za širenje virusa putem Word dokumenata.

Obzirom da je MS kompanija došla do zaključka da mnogi korisnici često kopiraju tekstove i slike između raznih aplikacija, uveo je funkciju formatiranog kopiranja, kojom tekst i slike koje želite da ubacite u Word dokument možete dodatno formatirati i obraditi.

Nove mogućnosti za obradu slika ubačenih u Word dokument su mogućnost isecanja delova slike, uklanjanja pozadine, dodavanja okvira i senka.

Excel 2010

Excel, program za tabelarna izračunavanja i kreiranje grafikona nije pretrpeo vidljive značajne izmene. Ipak, povećana je brzina, kao i preciznost izračunavanja. Kao i u Excel 2007 programu, novi Excel dokument sada može sadržati čak 1,048,576 redova, dok je u Excelu 2003, kao i ranijim verzijama taj broj bio ograničen na 65,536. Ukoliko radite sa tabelama sa velikom količinom podataka, ipak imate razloga za prelazak na novu verziju programa.

PowerPoint 2011

PowerPoint je program za izradu prezentacija. Jedna od novih mogućnosti PowePoint programa je PowerPoints Broadcast. Koriteći pomenutu funkciju, vaše prezentacije možete u realnom vremenu emitovati putem Interneta. Da bi koristili tu mogućnost, morate posedovati besplatan Windows Live nalog. Onog trenutka kada izabere emitovanje Vaše prezentacije, otvoriće se Windows Live aplikacija, i dobićete web link na kome će Vaša prezentacija biti vidljiva. Zatim, taj web link morate podeliti sa osobama kojima želite da prikažete Vašu prezentaciju direktno sa Vašeg računara.

Ukoliko želite da ubacite slike u Vašu prezentaciju, na raspolaganju Vam je isti set alata za obradu slika kao i kod programa Word 2010. Tu su mogućnosti za isecanje slike, uklanjanje pozadine, dodavanje okvira...

OneNote 2010

Program OneNote 2010 je sada sastavni deo svih izdanja Office 2010 paketa. U pitanju je program za vođenje raznih vrsta beleški i podsetnika. OneNote 2010 je prva verzija OneNote programa koja sadrži Office traku sa opcijama. Kao i kod svih drugih programa iz paketa Office, traku sa opcijama je moguće u potpunosti podesiti Vašim potrebama, dodavanjem ili uklanjanjem raznih opcija.

Verovatno najznačajnija novost OneNote programa je mogućnost čuvanja Vaših beleški na internetu, čime ćete omogućiti pristup Vašim beleškama sa bilo kog računara, i čime ćete i drugim korisnicima omogućiti pristup Vašim beleškama. Za čuvanje beleški na internetu potrebno je imati besplatan Windows Live nalog.

Outlook 2010

Outlook program je program za rad sa elektronskom poštom. Mnogi korisnici često poistovećuju Outlook Express, koji dolazi kao deo Windows operativnog sistema, sa programom Outlook iz Office paketa. Ipak, to su dva sasvim različita programa. Standardni Outlook Express program omogućuje samo rad sa elektronskom poštom. Outlook program iz paketa Microsoft Office nudi i dodatne funkcije, kao što su kreiranje podsetnika i beleški.

Bitna novina Outlook 2010 programa je funkcija pod nazivom Social Connector. Korišćenjem pomenute funkcije, kada čitate email, u panelu sa pregledom panela videćete i podatke o pošiljaocu emaila, preuzete sa raznih socijalnih sajtova. Trenutno se podaci o pošiljaocima preuzimaju sa socijalnih sajtova kao štu su dobro poznati socijalni sajtovi Facebook i MySpace.

Sistemski zahtevi

Da bi uživali u prednostima novog Office paketa potrebno je da Vaš računar bude opremljen jednim od sledećih operativnih sistema: Windows XP SP3, Windows Vista SP1, Windows 7 ili Windows Server 2008. Zatim, neophodno Vam je najmanje 3GB slobodnog prostora na hard disku, kao i 256MB radne memorije, i procesor sa radnim taktom od najmanje 500MHz. Ukoliko Vaš računar ispunjava pomenute uslove, Vaš svakodnevni rad možete učiniti ugodnijim korišćenjem Microsoft Office 2010 paketa programa.

Just Cause 2 recenzija

Just Cause 2 je akciona igra čiji je izdavač dobro poznata kompanija Eidos Interactive. Radnja igre se odigrava na ostrvu Panau u Aziji. Vaše ime je Rico Rodriguez, operativac „Agencije“, i poslati ste na pomenuto ostrvo sa ciljem da oborite vladavinu tiranina i diktatora po imenu Pandak "Baby" Panay. 

Posle spuštanja padobranom na pomenuto ostrvo, prepušteni ste sami sebi. Cilj koji je pred Vama možete ispuniti jedino izazivanjem haosa u što većim razmerama. Ipak, da bi ispunili Vaš cilj morate se pridružiti kriminalnim strukturama na ostrvu, kako bi dobili njihovu pomoć. Na ostrvu postoje tri kriminalne strukture, kojima ćete se pridružiti i od kojih dobijate misije čijim rešavanjima povećavate zonu uticaja i otključavate druge dodatne misije, kao i glavne misije igre. Glavnih misija u igri ima veoma malo, što je i mana igre, ali i kada završite glavne misije, igru možete nastaviti da bi rešili sve dodatne misije. Uglavnom, misije se svode na prelaska sa lokacije A na lokaciju B, uništavanje određenog objekta ili eliminisanje određenog neprijatelja, a zatim povratak na lokaciju A, za određen vremenski period.

U pitanju je „open-world“ akciona avantura, što znači da se slobodno možete kretati celim ostrvom, bez ikakvog ograničenja. Ostrvo je prepuno malih naselja, vojnih baza, aeorodroma, sa jasno označenim ciljevima za uništavanje kao što su rezervoari goriva, vode, benzinske pupme, radio antene... Uništavanjem tih objekta dobijate haos poene, a po sakupljanju 100% haos poena osvajate naselje, i povrećate zonu uticaja. Takođe, u svakom naselju postoje delovi oružja ili vozila koja možete sakupiti i kojima možete nadograditi oružja i vozila. Ipak, izazivanjem haosa i destrukcije postajete meta lokalne policije, što vodi u neizbežan sukob sa istoimenim čuvarima zakona na ostrvu.

U igri postoje nekoliko standardnih oružja za ovakav tip igre, kao što su pištolji, puške i bombe, a oružja i municiju sakupljate od nastradalih protivnika. Takođe, oružja, kao i vozila, možete kupiti i na crnoj berzi. Tokom igre, otključavaju se nova oružja i nova vozila koja možete kupiti putem crne berze. Za kupovinu opreme putem crne berze dovoljno je pozvati prodavca, i Vaša narudžbina će brzom poštom, odnosno helikopterom crne berze biti poslata na Vašu trenutnu adresu, hm, odnosno na Vašu trenutnu lokaciju.

Kretanje u igri je moguće raznim vozilima, kao što su motori, automobili, tenkovi, avioni, helikopteri i razne vrste čamaca. Pravu poslasticu u igri čine dve stvari od kojih se pomenuti heroj igre, Rico Rodriguez, nikad ne odvaja, a to su padobran, kao i kuka kojom se možete zakačiti na gotovo sve objekte u igri, zgrade, drveće ili vozila. Kukom se možete popeti na zgradu, a zatim dok se spuštate padobranom možete iz vazduha pucati na protivnike. Takođe, kuku možete upotrebiti i za otmicu helikoptera i drugih vozila. Naravno, kuku možete upotrebiti i za spajanje dva objekta, pa je vrlo interesantno spajanje neprijatelja sa automobilom ili helikopterom u pokretu, ili obaranje protivnika sa velike visine.

I sa grafičke strane, igra je urađena perfektno, a posebno su spektakularne ekspolizije prilikom uništavanja objekta. Poboljšana verzija Avalanche grafičkog pogona koji igra koristi omogućuje brzu detekciju koalizije, odnosno dodira igrača sa okolinom, čime se dobija utisak realne interkacije igrača sa objektima u igri. Zvučni efekti su baš onakvi kakve i treba očekivati za ovaj žanr igre, jako glasne eksplozije, zvuk vetra tokom spuštanja padobranom, fijuci metaka pored igrača...

Sve u svemu, igra simulira akcione filmove čak i previše dobro. Pružiće Vam sate i sate nezaboravne i brze akcije bez prestanka, sa velikom količinom eliminisanih neprijatelja i uništenih objekata koji će ostati iza Vas...

Igrajte se na Facebook sajtu...

Facebook je svima dobro poznat socijalni web sajt čiji je cilj povezivanje i ostvarivanje kontakta sa prijateljima i poznanicima. Ipak, Facebook nudi i mnogo više od toga, kao što je korišćenje brojnih aplikacija u okviru Vašeg Facebook profila. Neke od tih aplikacija su i naravno igre...

Sledeći moto Facebook sajta koji glasi povezivanje sa prijateljima i poznanicima i ostvarivanje prijateljstva, i same igre koje možete igrati na Facebook sajtu prati isti motiv. Nije u pitanju samo igranje igre, već i saradnja sa drugim igračima, koje te igre i čine zanimljivim. U pitanju su igre u kojima učestvuje veliki broj igrača. U svim igrama koje je moguće igrati na Facebook sajtu, način igranja je isti, a igranje se velikim delom svodi na saradnju sa drugim igračima. Saradnja sa drugim igračima tokom igre se uglavnom svodi na slanje poklona drugim igračima, koji se mogu korisno upotrebiti tokom same igre. Takođe, igrači tokom igre dolaze do raznih objekta potrebnih tokom igre, zavisno od same igre. Takve poruke se objavljuju na zidu poruka Vaših Facebook prijatelja, a zatim Vaši prijatelji mogu jednim klikom na link iz poruke i sami dobiti potreban objekat. Vrlo često, bez pomoći prijatelja ne možete napredovati u igri. U tekstu koji sledi upoznaćete se sa najpopularnijim igrama na Facebook sajtu, a to su FarmVile i Mafia Wars.

FarmVille

FarmVille je miroljubiva igra, a kao što i sam naziv igre govori, cilj igre je održavanje farme. Po podacima sa Facebook sajta, u pitanju je igra koju mesečno igra više od 80 miliona igrača. Zaista impresivan broj igrača. Na početku igre na raspolaganju Vam je farma male površine, a napredovanjem kroz igru otvaraju Vam se i nove mogućnosti koje uključuju i proširenje Vaše farme. Ipak, za proširenje farme je osim određenog nivoa potrebno i imati određen broj komšija, odnosno prijatelja sa kojima zajedno igrate igru. Na raspolaganju Vam je i mogućnost obilaska farmi Vaših komšija u igri. Tokom igre, sadite voće i povrće, uzgajate životinje, i time stičete iskustvene poene. Sticanjem određenog broja iskustvenih poena napredujete na sledeći nivo. Takođe, u igri dobijate i novac koji zatim koristite na kupovinu novih sadnica i novih zgrada ili dekorativnih objekta. Za izgradnju pojedinih objekta, zgrada tokom igre, povremeno je potrebno sakupiti određeni broj materijala, a te materijale možete dobiti samo uz pomoć drugih igrača.

Mafia Wars

Mafia Wars je za razliku od prethodno opisane igre ne tako miroljubiva igra. U pitanju je kompleksnija igra od prethodne, sa većim brojem dodatnih mogućnosti, a cilj je pobeda nad mafijama drugih igrača. Svaki igrač može u svojoj mafiji imati i do 500 igrača, čime povećava snagu svoje mafije. Ovu igru, po podacima sa Facebook sajta igra više od 24 miliona igrača mesečno. Osim rata protiv drugih igrača, u saradnji sa svojim prijateljima, igra sadrži i misije, odnosno poslove koje završavate i kojima stičete iskustvene poene i novac u igri. Prilikom izvršenja pomenutih misija, povremeno možete zatražiti pomoć od drugih igrača, a od svakog dobijate dodatne iskustvene poene i novac. Takođe, u igri možete kupovati razne nekretnine kojima stičete novac, a imate mogućnost i krađe novca od drugih igrača. Svaki igrač ima određenu količinu energije koja se troši izvršavanjem poslova, a vremenom se obnavlja. Svakim napredovanjem na sledeći nivo igrač dobija poene koje može upotrebiti za povećanje snage, odbrane, ili količine enegije ili zdravlja. Tokom igre, kupujete ili dobijate od drugih igrača opremu kao što su oružja i vozila koja služe povećanju vaše snage i odbrane.

Proizvođač pomenutih igara je mlada kompanija po imenu Zynga (http://www.zynga.com), koja u svom asortimanu sadrži još veliki broj igara kao što su FishVille, Cafe World, Pet World, Treasure Isle i mnoge druge, među kojima ćete sigurno naći igru po Vašem ukusu. Kompanija je osnovana januara 2007. godine. Čak i sama kompanija Zynga tvrdi da je misija njihovih igara povezivanje osoba i sklapanje prijateljstva, zbog čega je i igranje tih igara u okviru Facebook sajta pun pogodak.

Da bi uživali u nekoj od pomenutih igara, morate dodati aplikaciju igre Vašem Facebok profilu. Najlakši način za pronalaženje igre je korišćenjem opcije za pretragu Facebook aplikacija i pronalaženjem same igre, a zatim dodavanje aplikacije igre Vašem facebook profilu, a adresa Facebook stranice kojom možete pronaći igre, kao i druge aplikacije je http://www.facebook.com/apps/.

I za kraj ovog teksta, još jedan mali savet. Ukoliko bi želeli da probate neku od ovih igara, ali se plašite da nećete naći dovoljan broj prijatelja koji igraju identičnu igru, postoji lak način za povezivanje sa igračima te igre. Posetom foruma na sajtu proizvođača igara (http://forums.zynga.com/) koji je namenjen diskusijama vezanim za igre, imate na raspolaganju opciju objavljavanja linka, web veze, ka Vašem Facebook profilu, čime ćete omogućiti drugim igračima da vas dodaju na Facebook listi prijatelja i da na taj način zajedno učestvujete u igri. Takođe, i sami možete pronaći druge igrače, koje možete dodati na Vašoj listi prijatelja da bi zajedno uživali u igrama.

Microsoft Windows 7

Windows 7 je poslednji operativni sistem, čiji je proizvođač svima dobro poznata kompanija Microsoft. Na tržištu se pojavio nakon nešto manje od tri godine od pojavljivanja prethodne verzije Windowsa. Razvoj operativnog sistema Windows 7 je počeo neposredno posle objavljivanja njegovog prethodnika, sistema pod imenom Windows Vista. Razvojno ime operativnog sistema Windows 7 je u početku bilo Blackcomb. Tokom razvoja, menja se i ime operativnog sistema u Windows Vienna, ali se finalna verzija objavljuje pod imenom Windows 7. Novi operativni sistem je namenjen korišćenju na personalnim računarima, uključujući kućne i poslovne desktop računare, kao i laptop, netbook i tablet PC računare.

Za razliku od svog prethodnika, koji je sadržao brojne inovacije, fokus novog operativnog sistema nije na uvođenju velikog broja novih inovacija, već na poboljšanju postojećih mogućnosti sistema, kao i na povećanju brzine i stabilnosti rada računara.

Windows 7 je objavljen u šest različitih izdanja, pod sledećim inenima: Starter, Home Basic, Home Premium, Professional, Enterprise i Ultimate. Svako izdanje postoji i u 32-bitnoj verziji, kao i u 64-bitnoj verziji. Uglavnom su najzastupljenija izdanja Home Premium, Professional, and Ultimate.

Da bi uživali u prednostima novog operativnog sistema, za 32-bitnu verziju Windows 7 sistema je potrebno da imate računar sa minimalnim radnim taktom 1GHz, sa 1GB radne memorije, DirectX 9 kompatibilnom grafičkom karticom sa WDDM podrškom, i najmanje 16GB slobodnog prostora na hard disku. Verzija Windows 7 namenjena 64-bitnim računarima naravno zahteva 64-bitni procesor sa radnim taktom od 1Ghz, i nešto veće ostale sistemske zahteve, a to su su minimum 2gb radne memorije i 20gb slobodnog prostora na hard disku.

Windows 7 okruženje je i dalje poznati Aero interfejs, sa kojim smo se prvi put upoznali u operativnom sistemu Windows Vista. Ipak, u novoj verziji operativnog sistema Aero interfejs sadrži dodatna poboljšanja. Jedno od tih poboljšanja je automatsko lepljenje aktivnih prozora uz levu ili desnu ivicu ekrana, ukoliko prozor prevučete preko leve ili desne ivice ekrana, čime ćete lako na ekranu dobiti dva prozora, jedan pored drugog, što može biti korisno prilikom kopiranja ili premeštanja fajlova. Takođe, prelaskom preko naziva programa u statusnoj liniji prikazaće se i mala sličica sadržaja prozora. Naravno, tu su i standardne mogućnosti grupisanja istih programa, kao i sakrivanja ili prikazivanja neaktivnih ikona u system tray delu statusne linije, pored sata. Dodatne izmene statusne linije su u tome da je quick launch mogućnost kompletno isključena, a zamenjena je mogućnošću lepljenja aplikacija u statusnoj liniji radi bržeg startovanja aplikacija.

 

Za razliku od prethodnih verzija Windowsa, kod kojih su određene aplikacije bile usko povezane za operativnom sistemom, u novoj verziji Windowsa moguće je kompletno ukloniti aplikacije koje ranije nije bilo moguće ukloniti, kao što su Internet Explorer ukoliko koriste neki alternativni program za pristup internet stranicama, zatim Windows Media Player, Windows Media Center, Windows Search i Windows Gadget Platform aplikacije. Četiri aplikacije koje su bile sastavni deo Windows Vista operativnog sistema nisu prisutne u Windows 7 sistemu, a to su Windows Photo Gallery, Windows Movie Maker, Windows Calendar i Windows Mail. Ipak, te aplikacije je moguće dodatno instalirati preuzimanjem besplatnog paketa programa pod nazivom Windows Live Essentials sa web sajta kompanije Microsoft.

Dodatna poboljšanja u novom operativnom sistemu su poboljšano prepoznavanje pisanja, podrška za virtuelne hard diskove, poboljšan rad na računarima sa procesorima sa više jezgara. Takođe, poboljšano je i startovanje Windowsa u vidu bržeg startovanja. Kontrolnom panelu, odakle je moguće štelovanje raznih delova operativnog sistema, su dodati i novi programi, kao što su ClearType Text Tuner, Display Color Calibration Wizard, Gadgets, Recovery, Troubleshooting, Credential Manager, Biometric Devices, System Icons i druge, čime je omogućena i veća sloboda u štelovanju operativnog sistema prema potrebama i željama korisnika.

Sve u svemu, u odnosu na prethodne verzije Windows operativnog sistema, Windows 7 verzija je operativni sistem koji radi stabilnije i brže od prethodnih verzija, i donosi sasvim novi ugođaj korisnicima računara, uz pomoć poboljšanog korisničkog interfejsa. Ukoliko ste preskočili operativni sistem Windows Vista, i prelazite na Windows 7 sa operativnog sistema Windows XP, u početku ćete imati blagih poteškoća, jer su pojedine opcije preraspoređene i drugačije, ali vrlo brzo ćete se prilagoditi novom operativnom sistemu i uživaćete u svim njegovim mogućnostima.

James Cameron's Avatar recenzija

Igra Avatar je kreirana po istoimenom filmskom hitu. Ukoliko ste uživali u filmu, sigurno će Vas i sama igra zainteresovati. Radnja igre se, kao i film, događa na planeti po imenu Pandora. To je planeta sa očuvanom prirodom i stanovnicima koji žive u skladu sa prirodom, verujući u duh prirode. Planeta bogata florom i faunom, divljim i opasnim životinjama, sadrži još jedno prirodno bogatstvo, mineral pod imenom unobtanijum. Nažalost, najveća nalazišta minerala nalaze se ispod naselja stanovnika planete, naroda po imenu Naavi. RDA korporacija zadužena za pronalaženje resursa potrebnim ljudima je spremna na sve, pa čak i na uništenje domorodaca planete, ne bi li došli do što veće količine minerala. Kako bi što bolje upoznali svoje „neprijatelje“, naučnici RDA korporacije izumeli su Avatar program. Koristeći DNK strukturu kreirali su klonove, Naavi kopije koje su nazvali Avatar. Zatim, omogućili su privremeni “transfer“ svesti u telo avatara, čime je stvorena mogućnost kontrolisanja avatara.

Igru započinjete kao vojnik, pripadnik RDA korporacije, i posle nekoliko uvodnih misija koje igrate kao vojnik, očekuju Vas misije koje ćete igrati u telu avatara. Vrlo brzo će se pred Vama naći izbor. Možete igru nastaviti na strani RDA korporacije, i možete se boriti protiv Naavi stanovnika, a možete i i prevariti RDA korporaciju i preći na stranu domorodaca planete, čime ćete igru igrati u telu avatara.

Misije u igri nisu preterano komplikovane, i uglavnom se svode na uništenje određenih ciljeva ili sakupljanje određenih predmeta. Drugim rečima, uništavaćete skoro sve što se kreće. Misije dobijate razgovarajući sa kompjuterski generisanim karakterima koje srećete u igri. Rešavanje misija je olakšano radarom koji se prikazuje u donjem desnom uglu ekrana i na kome je jasno označen pravac kretanja ka rešenju misije. Takođe, tu je i mapa koju možete otvoriti tasterom TAB na kojoj su jasno označeni ciljevi misije.

Mape u igri su prilično velike, i da igra ne bi postala monotona, za prelazak sa jednog dela mape na drugi, možete se kretati i koristeći razna vozila, ili u slučaju da igrate na strani Naavi naroda, možete koristiti razne životinje u svrhu prevoznog sredstva, uključujući i “zmajeve“. Takodje, u igri postoji i teleport sistem koji omogućuje brzo preskakanje otključanih delova mape.

Na svakoj strani, igrajući kao RDA vojnik ili kao Naavi, na raspolaganju su Vam razna oružja. Uništavanjem neprijatelja, kao i rešavanjem misija stičete iskustvene poene kojima otključavate oružja i veštine. Igrajući kao pripadnik RDA korporacije neprijatelje ćete uništavati koristeći razna vatrena oružja, dok ćete ukoliko igrate kao pripadnik Naavi naroda neprijatelje uništavati koristeći i oružja za blisku borbu, kao što su mačevi.

Ipak, nijedna igra koja se odigrava u izmišljenom svetu ne bi bila potpuna kada ne bi postojale razne specijalne veštine. Neke od tih specijalnih veština su mogućnost kamuflaže, mogućnost brzog trčanja, ali je veština koju ćete najviše koristiti veština lečenja. Kao i oružja, i veštine se otključavaju tokom igre skupljanjem iskustvenih poena, odnosno uništavanjem neprijatelja i rešavanjem misija.

Da bi se lakše snalazili u igri, još na početku igre srešćete se sa Pandorapedijom, enciklopedijom planete, koja sadrži opise oružja, veština, vozila, kao i teritorija koje otključavate tokom igre.

U suštini u pitanju je akciona igra, sa pogledom iz trećeg lica, i igra će Vam pružiti dosta uživanja. Grafika je odlično urađena, i kao i u filmu, planeta Pandora će Vas ostaviti bez daha. Priče iz filma i iz igre se donekle prepliću, ali ipak nisu identične. Dok je snimanje filma još uvek bilo u toku, opisivan je kao “film koji će zameniti igru”. Međutim, da li i igra Avatar može da zameni film? Na Vama je da procenite…

Istorija Windows operativnih sistema

Najzastupljeniji operativni sistem koji pokreće naše računare je operativni sistem pod nazivom Windows, čiji je proizvođač svima dobro poznata kompanija Microsoft. Prva verzija Windows operativnog sistema je proizvedena još davne 1985. godine, a u tekstu koji sledi upoznaćete se sa istorijom i razvojem Windows operativnog sistema.

Nadogradnja MS DOS-a

Pre pojave Windows operativnog sistema, sistem koji je pokretao naše računare nazivao se MS DOS (Microsoft Disk Operating System). To je bio sistem bez grafičkog okruženja, u kome su se sve komande izvršavale kucanjem naziva komandi. Prva verzija Windows operativnog sistema, Windows 1.0 i nije predstavljao samostalni operativni sistem, već samo grafičku nadogradnju MS DOS-a, i sadržao je jednostavne grafičke aplikacije poput aplikacija za obradu slika i teksta. Zvanično se pojavio 20. novembra 1985. godine. Ipak, prva verzija Windowsa nije doživela veliki uspeh. Sledeća poboljšana verzija, Windows 2.0, pojavile se dve godine kasnije, 9. decembra 1987. godine, i takođe nije doživela veliki uspeh.

Windows 3.0

Svojim poboljšanjima, Windows 3.0, objavljen 1990. godine, postigao je uspeh vredan pomena. Windows 3.0 je sadržao poboljšano grafičko okruženje, kao i poboljšani multitasking, mogućnost paralelnog rada većeg broja aplikacija istovremeno, a sve to zahvaljujući uvođenjem virtuelne memorije, odnosno korišćenje dela hard diska u nedostatku radne memorije. Korisnički interfejs Windows 3.0 operativnog sistema je konačno krenuo u korak sa interfejsom operativnog sistema Macintosh računara. Windows 3.0 je u toku dve godine, do pojavljivanja sledeće verzije operativnog sistema, prodat u više od 10 miliona kopija, i predstavljao je glavni finansijski izvor kompaniji Microsoft.

Windows 3.1 i NT

Tokom 1985-1990 godine, kompanije Microsoft i IBM su zajednički radile na razvoju operativnog sistema pod nazivom OS/2, jednom od naslednika MS DOS sistema. Prva verzija tog operativnog sistema, sa oznakom OS/2 1.0 je objavljena 1987. godine, i nije sadržala grafički korisnički interfejs. Sledeća verzija OS/2 1.1, objavljena 1988. godine, donela je i grafički korisnički interfejs pod nazivom Presentation Manager (PM). Naredna verzija pomenutog operativnog sistema, OS/2 1.2 je donela i novi fajl sistem, HPFS, kojim je zamenila FAT fajl sistem, i objavljena je 1989. godine.

Ipak, saradnja kompanija Microsoft i IBM je prekinuta 1990 godine. Microsoft je nastavio razvoj Windows sistema, dok je kompanija IBM nastavila da razvija OS/2 sistem. Da bi se izbegao konflikt između kompanija, dogovor je bio da IBM nastavi na razvoju sistema OS/2 2.0, koji bi zamenio prethodnu verziju sistema OS/2, kao i Windows 3.0, a da Microsoft razvije operativni sistem sa oznakom OS/2 3.0.

Microsoft je nastavio razvoj operativnog sistema OS/2 3.0, kome je kasnije promenjen naziv u Windows NT, čiji je programski kod velikim delom bio nezavistan. U međuvremenu, operativni sistem IBM, OS/2 2.0 se pojavio na tržištu. Kao odgovor na pojavljivanje operativnog sistema suparničke kompanije, Microsoft je razvio Windows 3.1, poboljšanu verziju sistema Windows 3.0, koji je sadržao ispravke grešaka, multimedijalnu podršku, i podršku za TrueType fontove. Sledio je Windows 3.11 koji je sadržao ispravke grešaka u prethodnoj verziji, i koji je objavljen 1992. godine.

Paralelno sa razvojem i objavljivanjem Windowsa 3.0, 3.1 i 3.11 tekao je i razvoj sistema Windows NT. Taj operativni sistem, sa marketinškom oznakom Windows NT 3.11, objavljen je jula 1992. godine. Jedna od bitnih prednosti Windowsa NT u odnosu na prethodne verzije Windowsa jeste podrška za 32-bitne aplikacije, podršku za rad sa mrežama računara, kao i NTFS fajl sistem. Sledio je operativni sistem sa oznakom Windows NT 3.51, koji je sledećih godina bio dominantan na tržištu.

Windows 95

Nakon Windowsa 3.11, Microsoft je započeo razvoj operativnog sistema Windows 95, sa razvojnim imenom Chicago. Chicago je dizajniran tako da izvršava 32-bitne aplikacije, ali je sadržao i kompatibilnost starijih, 16-bitnih aplikacija. Ipak, delovi koda operativnog sistema su i dalje ostali 16-bitni, zbog kompatibilnosti sa starijim aplikacijama. Windows 95 je objavljen 24. avgusta 1995. godine.

Windows 4.0

Sledeći operativni sistem je bio spoj grafičkog okruženja Windowsa 95 i jezgra i mogućnosti operativnog sistema Windows 3.51. Objavljen je u 4 verzije, a to su: Windows NT 4.0 Workstation, Windows NT 4.0 Server, Windows NT 4.0 Enterprise Edition i Windows NT 4.0 Terminal Server

Windows 98

25. jula 1998. Godine objavljen je operativni sistem Windows 98. Sadržao je drajvere za nove uređaje, bolji rad sa FAT32 fajl sistemom koji je omogućio deljenje hard diska na particije veličine do 2gb, kao i podršku za rad sa USB uređajima. Osim toga, sadržao je integrisani Internet Explorer, program sa surfovanje internetom.

Drugo izdanje ovog operativnog sistema, Windows 98 SE, objavljeno je 1999. godine. Nova verzija Windows 98 sistema je sadržala ispravke problema prethodne verzije, kao i mogućnost deljenja internet konekcije između umreženih računara.

Windows 2000

Sledeći operativni sistem je doživeo uspeh i na tržištu server računara, kao i na radnim stranicama. U pitanju je operativni sistem Windows 2000, koji se na tržištu našao februara 2000. godine. Između ostalih novih mogućnosti, sadržao je i Active Directory, zamenu za Windows Server domain operativnog sistema NT 4.0, Terminal Services, koji je ranije bio dostupan samo kao posebno izdanje sistema NT 4.0 je sada bio ugrađen u sve verzije Windowsa 2000. Takođe, i brojne mogućnosti Windowsa 98 su ugrađene u novi operativni sistem, kao što su Device Manager, Windows Media Player, i prerađeni DirectX, koji je omogućio igranje mnogih modernih igrara na operativnom sistemu baziranom na NT jezgru. Windows 2000 je bio dostupan u šest različitih izdanja: Windows 2000 Professional, Windows 2000 Server, Windows 2000 Advanced Server, Windows 2000 Datacenter Server, Windows 2000 Advanced Server Limited Edition i Windows 2000 Datacenter Server Limited Edition.
 

Windows Millennium Edition (Me)

Septembra 2000. godine objavljen je operativni system Windows Me (Millennium Edition), koji je predstavljao nadogradnju operativnog sistema Windows 98, sa poboljšanim multimedijalnim i internet mogućnostima. Novost ovog operativnog sistema je System Restore opcija, čime je moguće vratiti system u prethodno radno stanje ukoliko dođe do nestabilnosti rada sistema. Takođe, prikazana je i prva verzija multimedijalnog programa Windows Movie Maker. Ipak, ova verzija operativnog sistema je bila na meti mnogih negativnih kritika po pitanju stabilnosti. To je i poslednji operativni sistem baziran na Windows 9x jezgru.

Windows XP

Windows XP se pojavio na tržištu 2001. godine, i predstavlja finalni spoj Windows NT/2000 i Windows 95/98/Me operativnih sistema. Prva verzija Windowsa XP je doživela kritike na račun stabilnosti, što je usledilo objavljivanjem sigurnosnih zakrpa. Windows XP SP1, prva sigurnosna zakrpa, objavljena je seprembra 2002. godine. Sledeća verzija, SP2 dolazi avgusta 2004. Poslednja sigurnosna zakrpa, SP3, pojavljuje se aprila 2008. godine. Za razliku od ostalih Windows operativnih sistema, Windows XP je najduže opstao na tržištu, od svog objavljivanja, pa sve do objavljivanja njegovog naslednika, operativnog sistema Windows Vista, januara 2007. godine.

Windows Server 2003

Windows Server 2003, nadogradnja sistema Windows 2000 server, objavljen je 25. aprila 2003. godine. Sadržao je nove zaštitne mogućnosti, i pre svega je namenjen server računarima. Decembra 2005 godine objavljen je operativni sistem Windows Server 2003 R2, koji je u stvari operativni sistem Windows Server 2003 sa integrisanim SP1 servisnim paketom, i sa nekoliko novih mogućnosti.

Windows Vista

Windows Vista je objavljen 30. novembra 2006. godine. Jedna od prednosti ovog sistema u odnosu na prethodne operativne sistreme je pobošljana zaštita u vidu zaštitnog korisničkog moda pod imenom User Account Control. Takođe, Vista sadrži novi grafički interfejs poznat pod imenom Windows Aero, nove integrisane aplikacije, kao što su Windows Calendar, Windows DVD Maker, Internet Explorer 7, Windows Media Player 11, i veliki broj izmena u jezgru sistema. Windows Vista je obljaven u nekoliko izdanja: Starter, Home Basic, Home Premium, Business, Enterprise, Ultimate. Sva izdanja, osim Starter izdanja, su objavljena u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji.

Windows Server 2008

Windows Server 2008 je objavljen 27. Februara 2008 godine. Dizajniran je na tehnologiji i zaštiti operativnog sistema Windows Vista. Windows Server 2008 je obljavljen u deset različitih izdanja, sa različitim mogućnostima.

Windows 7

Windows 7 je trenutno poslednje izdanje Windows operativnog sistema, i plan je da se na tržištu nalazi naredne tri godine. Neke mogućnosti ovog operativnog sistema su brže startovanje, bolje upravljanje kućnom mrežom, poboljšani grafički interfejs... Windows 7 je objavljen u šest različitih izdanja: Starter, Home Basic, Home Premium, Professional, Enterprise i Ultimate. Sva izdanja, osim Starter izdanja, su objavljena u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji.

Istorija računara 3/3

U prethodnim blogovima upoznali smo se sa prvom, drugom i trećom generacijom računara. U tekstu koji sledi upoznaćete se sa četvrtom generacijom računara, koja je i dovela do nastanka računara kakve danas koristimo u našim kućama, školama, ili na radnim mestima. Takođe, upoznaćete se i sa precima procesora koje koriste današnji PC računari...

Četvrta generacija rаčunara

Četvrtu generaciju računara predstavljaju računari čiji je razvoj počeo tokom osamdesetih godina. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI čipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa čak i nekoliko miliona tranzistora na jednom čipu. Razvoj VLSI čipova je vodio ka razvoju manjih i bržih računara. Takođe, i cena računara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni računar. Tada je i započelo doba personalnih računara. Današnji računari se mogu grubo podeliti u nekoliko kategorija, kao što su personalni računari, mini računari i superračunari. Ipak, i te pomenute kategorije se preklapaju.

Personalni računari se, za razliku od velikih računara, mogu koristiti na različite načine, kao što su obrada teksta, igranje video igara, i u razne poslovne svhre. Računari ove kategorije su mašine zasnovane na mikroprocesorima izvedenom na jednom čipu, a obično su namenjene samo jednoj osobi za korišćenje u kancelariji, u edukaciji ili za kućnu upotrebu.

Miniračunari se uveliko koriste u aplikacijama u realnom vremenu, na primer za kontrolu vazdušnog saobraćaja ili automatizaciju fabrika. Teško je reći šta čini jedan miniračunar, jer mnoge kompanije proizvode ove računare sa 16-bitnim ili 32-bitnim mikroprocesorima uz izvesnu količinu memorije i ulazno/izlaznih čipova, gde je sve to smešteno na jednoj štampanoj ploči.

Superračunari su mašine specijalno projektovane tako da se maksimizira broj FLOPS-ova (Floating point Operations Per Second). Računar sa manje od jednog gigaflopsa se ne može smatrati superračunarom. Superračunari imaju jedinstvenu, visoko paralelnu arhitekturu radi postizanja tih brzina, a efikasni su samo kada se primenjuju na mali opseg poslova.

Za četvrtu generaciju računara karakterističan je i intenzivni razvoj računarskih mreža različitih opsega (LAN, WAN i druge). Naročitu ekspanziju je doživela globalna mreža Internet. Istorija Internet-a počinje 1969. godine kada je prvi računar povezan sa ARPANET-om. Ova mreža je dobila naziv po svom sponzoru DARPA - Defense Advanced Research Project Agency (Vojna agencija za napredne istraživačke projekte), a sam početak bio je skroman, jer su povezane samo četiri univerzitetske lokacije: UCLA, Stanfordov istraživački institut, UC Santa Barbara i Univerzitet u Juti. Početkom 1977. godine već je preko stotinu malih i velikih računara, uglavnom univerzitetskih, povezano u mrežu ARPANET. Počeo je razvoj i drugih manjih mreža od kojih su mnoge povezane sa ARPANET-om, bili direktno, bilo preko mrežnih prolaza (gateways). U to vreme američka vojska je došla do zaključka da se ova mreža isuviše širi i da je isuviše teško osigurati sigurno komuniciranje, pa je 1983. godine formirala sopstvenu mrežu MILNET koja je uključena u vojnu mrežu podataka DDN (Defense Data Network). Sredinom devedesetih godina u svetu je bilo oko 4 miliona servera, a taj broj se stalno udvostručuje. 

Preci današnjih računara

Osnovni deo računara predstavlja procesor. Današnji proizvođači procesora su kompanije Intel i AMD. Tokom devedesetih godina na tržištu se pojavio računar sa procesorom sa oznakom 80586, ili drugim rečima, Pentium, čiji je proizvođač kompanija Intel. Nakon Pentium računara, korak po korak, nastajali su brži i moćniji procesori, pa samim tim i brži i bolji personalni računari, kakve većina nas poseduje u svojim kućama. Ali, šta je prethodilo nastanku Pentiuma?

Intel kompanija je osnovana 1968. za proizvodnju memorijskih čipova. Ubrzo zatim, jedan japanski proizvođač kalkulatora je naručio izradu procesora na jednom čipu za njihov kalkulator, a jedan od proizvođača terminala, Datapoint, je 1969. godine naručio kontrolor za njihove terminale, takođe na jednom čipu. Tako su nastali Intel 4004, prvi četvorobitni (1971. godine) i Intel 8008, prvi osmobitni procesor (1972. godine). Pojavilo se jako veliko interesovanje za pomenutim procesorima, tako da je Intel odlučio da projektuje procesor opšte namene na jednom čipu koji će prevazići ograničenje od 16kB adresnog prostora koje je imao 8008. 1974. godine je Intel proizveo procesor Intel 8080 sa 64kB adresnog prostora. Kao što je na tržištu mini računara bio slučaj sa PDP-8, ovaj mikroprocesor je na prepad osvojio industriju računara i stvorio masovno tržište.

Dve godine kasnije se pojavio 8085, prepakovani 8080 sa dodatnim ulazno/izlaznim mogućnostima. Zatim se, 1978. godine pojavio 8086, prvi 16-bitni procesor, a 1980. godine Intel 8088 koji je bio iste arhitekture kao i 8086 ali sa 8-bitnom magistralom (što je smanjilo cenu, ali i brzinu). IBM je izabrao ovaj mikroprocesor za svoj originalni IBM PC - prvi personalni računar.

U narednim godinama pojavili su se Intel 80186 i 80188, nove verzije procesora 8086 i 8088, ali sa dodatnim ulazno/izlaznim kolima. Nijedan od ovh procesora nije prevazišao adresni prostor od 1MB, što je u prvoj polovini 80-tih postalo ozbiljan problem. Zato je 1982. godine Intel izbacio na tržište 80286, 16-bitni procesor koji je bio kompatibilan sa 8086 i 8088, ali sa drugačijom organizacijom memorije (i adresnim prostorom od 16MB). Ovaj mikroprocesor je korišćen je u IBM PC/AT i PS/2, i doživeo je ogroman uspeh.

Sledeći korak bio je prvi 32-bitni procesor 80386, koji se pojavio 1985. godine. Ovaj procesor je takođe bio kompatibilan sa starijim čipovima. Godine 1989. se javila brža verzija procesor 80386 - Intel 80486 sa ugrađenim koprocesorom na čipu. Tokom devedesetih javlja se i 80586 procesor - Pentium.

Istorija računara 2/3

U prošlom blogu upoznali smo se sa prvim koracima razvoja računara, sa prvom generacijom računara. Kada u danasnje vreme pričamo o tim prvim računarima, ti računari deluju smešno i neupotrebljivo. Ipak, prvi računari su postavili temelj, i tehnologija osmišljena i korišćena u prvim računarima se koristi i u današnjim, modernim računarima. Kako je tekao nastavak razvoja računara?

Druga generacija rаčunara

Godina 1948. je donela prekretnicu u razvoju računara. Te godine, trojica stručnjaka, koji su radili za Bell Laboratories kompaniju, Bardin, Bretejn i Šokli, izumeli su tranzistor. Za to otkriće su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Bilo je potrebno samo desetak godina da tranzistori naprave revoluciju u računarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih godina računari koji koriste vakuumske cevi izbačeni iz upotrebe. Dimenzije računara i potrošnja su se značajno smanjivale, dok su se brzina rada i pouzdanost računara povećavale. Pojavom diskretnih poluprovodničkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola.

Prvi tranzistorizovan računar napravljen je u Linkolnovoj laboratoriji na MIT-u. Nazvan je TX-0 (Transistorized eXperimental computer 0), a korišćen je samo u cilju testiranja jače mašine TX-2. TX-2 nije predstavljao veliko tehnološko otkriće, , ali je jedan od inženjera koji je radio u laboratoriji, Kenet Olsen, 1957. godine formirao kasnije čuvenu kompaniju DEC i proizvodio komercijalne računare nalik računaru TX-0.

DEC kompanija je 1961. godine proizvela računar po imenu PDP-1, koji je imao 4k 18-bitnih reči i ciklus instrukcija od 5 milisekundi. Ove performanse su bile upola slabije od računara IBM 7090, tranzistorizovanog naslednika mašine IBM 709 i najbržeg računara na svetu toga doba. Međutim, PDP-1 je koštao 120,000$, dok je IBM 7090 koštao milione dolara. DEC je prodao više desetina ovih računara, i konačno, industrija miniračunara je rođena.

Jedan od prvih proizvedenih primeraka računara PDP-1 je bio u vlasništvu MIT univerziteta, gde je privukao pažnju mladih istraživača. Studenti tog fakulteta su uveli korišćenje CRT displeja i mogućnost da se upiše tačka bilo gde u okviru ekrana dimenzija 512×512 tačkica. Nije prošlo mnogo vremena i studenti MIT univerzita su programirali PDP-1, tako da su mogli sa njim da igraju igru svemirskih ratova. Prva video igra je rođena.

Nekoliko godina kasnije DEC je proizveo računar PDP-8, koji je bio 12-bitna mašina, ali je koštala svega 16,000$. Glavna novost ovog računara bila je jedinstvena magistrala nazvana omnibus. Ovaj princip je prihvaćen kod svih miniračunara i DEC je, prodavši 50 hiljada komada, postao vodeća kompanija u proizvodnji miniračunara.

U međuvremenu, kao što je već pomenuto, IBM je, pojavom tranzistora, napravio mašinu IBM 7090, a kasnije i 7094. 7094 je imao ciklus instrukcije od 2 milisekunde i 32k 36-bitnih reči memorije sagrađene od magnetnih jezgara. U isto vreme kada je proizvodnjom računara 7094 IBM postao glavna snaga u proizvodnji računara namenjenih naučno-tehničkim izračunavanjima, ova kompanija je mnogo novca zarađivala od prodaje malih mašina namenjenih poslovnoj primeni, sa oznakom 1401. IBM 1401 je neobičan po tome što nije imao nijedan registar, pa ni fiksnu dužinu reči. Njegova memorija je bila kapaciteta 4k 8-bitnih bajtova. Svaki bajt je sadržao 6-bitni znak, jedan administrativni bit i jedan bit koji je služio da ukaže na kraj reči.

Godine 1964. je novoosnovana kompanija CDC proizvela model 6600. Ova mašina je skoro za red veličine bila brža od tada moćnog IBM 7094. Tajna njegove brzine ležala je u tome da je njegov centralni procesor bio visoko paralelizovan, a unutar računara se nalazilo i nekoliko malih računara koji su upravljali poslovima i ulazno/izlaznim operacijama.

Vredi pomenuti još jedan računar iz ove generacije, a to je računar po imenu Burroughs B5000. Dok su se svi ostali proizvođači bavili samo hardverom, ovaj računar izrađen je tako da olakša posao prevodioca za jezik ALGOL 60.

Što se softvera tiče, u ovom razdoblju se javlja veliki pomak i na ovom planu. Javljaju se prvi jezici III generacije, ili viši programski jezici. Ovi jezici su proceduralno orijentisani i praktično su omogućavali programiranje različitih mašina bez detaljnog poznavanja arhitekture. Osim toga bili su na znatno apstraktnijem nivou od mašinskih, odnosno asemblerskih jezika. Tako se 1956. godine pojavio FORTRAN, 1959. godine COBOL, 1960. godine ALGOL 60, a potom i mnogi drugi.

Treća generacija računara

Sledeći revolucionarni korak u računarskoj industriji dogodio se 1964. godine, a taj korak predstavlja pronalazak integrisanih elektronskih. U početku, to su bila elektronska kola malog stepena integrisanosti (SSI - Small Scale of Integration), koja su dozvoljavala da se nekoliko tranzistora nalaze na jednom čipu. 1968. godine su se pojavila MSI (Medium Scale of Integration) integrisana kola, kod kojih je na jednom čipu smeštano više destina tranzistora. Godine 1971. dolazi do proizvodnje integrisanih kola velikog stepena integrisanosti (LSI - Large Scale of Integration) sa više stotina tranzistora na jednom čipu.

Zahvaljujući ovim pronalscima, računari su postajali manji, brži, pouzdaniji i jeftiniji. Do 1964. godine IBM je bio vodeća kompanija za proizvodnju računara. Ipak, kompanija se suočila sa velikom problemom. Dve uspešne mašine, sa oznakama 7094 i 1401, nisu bile kompatibilne. Mnogi klijenti su želeli da imaju obe mašine, ali ne i posebne programerske timove koji ne bi mogli da sarađuju. Kada je došlo vreme da se ova dva proslavljena računara zamene novim proizvodom, IBM je preduzeo radikalan korak. Uveo je jedan tip računara IBM System/360, zasnovan na integrisanim kolima, koji je bio projektovan i za naučnu i za poslovnu primenu. System/360 je sadržao mnogo inovacija. To je bila familija mašina sa istim asemblerskim jezikom sve većeg kapaciteta i moći. Kako bi rešili problem kompatibilnosti između računara, ovu ideju su ubrzo prihvatili i ostali proizvođači računara. Još jedna velika novina pomenutog računara je i koncept multiprogramiranja. Više programa se nalazilo u memoriji i dok je jedan obavljao ulazno/izlazne aktivnosti, drugi program je koristio procesor. Osim toga, ovaj računar je prva mašina koja je mogla da emulira druge računare. Sledeća bitna karakteristika ovog računara je, za to vreme, ogroman adresni prostor kapaciteta 16MB. Obzirom na cenu meorijskih čipova toga vremena, ovaj kapacitet je praktično značio beskonačnu veličinu. Seriju 360 sledile su serija 370, serija 4300, serija 3080 i serija 3090, koje su imale identičnu arhitekturu. Sredinom osamdesetih godina, ograničenje od 16MB je postalo problem, pa je IBM morao delimično da odustane od kompatibilnosti da bi uveo 32-bitno adresiranje.

Veliki napredak u proizvodnji miniračunara bio je kada je DEC proizveo računar PDP-11, 16-bitnog naslednika računara PDP-8. PDP-11 je bio bajtovski orijentisana mašina, a zbog izuzetno povoljnog odnosa cene i performansi doživeo je veliki uspeh na tržištu. Taj računar su najviše kupovali univerziteti. Uopšte, ovu generaciju računara, osim pomenutog, karakterišu i pojave koncepta keš memorije i virtuelne memorije, kao i koncepta deljenja procesorskog vremena (time sharing). Osim toga, treba naglasiti da se u ovom razdoblju pojavio i prvi mikroprocesor (1971. godine), što će imati velikog značaja za kasniji razvoj računarske tehnike.

Istorija računara 1/3

Svi mi posedujemo dovoljno znanja da manje ili više ovladamo računarima. Svi koristimo tu „čudnu napravu“. Računare uglavnom koristimo za igre, za surfovanje internetnom, obrađujemo tekst i fotografije, ili se bavimo programiranjem. Međutim, da li smo se ikada zapitali kako su nastali računari? Ko je izumeo računare, elektronske uređaje za obradu i sladištenje podataka? Odgovor nije jednostavan. Veliki broj pronalazača je, tokom istorije računara, učestvovalo u stvaranju te komplesne mašine ili pojedinih njenih delova…

Kako je sve počelo…

Ukoliko ne računamo razna ručna računarska sredstva, poput raznih računaljki i abakusa, koji su se pojavili još u starom veku, možemo reći da je prvu računarsku mašinu napravio Blez Paskal, još 1942. godine. Za taj poduhvat se odlučio da bi pomogao svom ocu koji je bio poreznik.

Nakon 30 godina, slavni matematičar Lajbnic je izumeo mašinu koja je osim računarskih operacija sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i množenje i deljenje.

U narednih 150 godina na ovom polju se ništa nije dešavalo, sve dok Čarls Bebidž (1792-1871), profesor matematike, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova mašina, takođe mehanička, mogla je da izvršava samo matematičke operacije sabiranja i oduzimanja, a koristila se za izračunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Najzanimljivija stvar kod ove mašine jeste da su izlazni podaci bili upisivani na bakarnoj ploči, na sličan način na koji se danas podaci upisuju na modernim medijumima. Ipak, Bebidž nije bio zadovoljan mogućnostima mašine, tako da je nastavio razvoj, i napravio je prvu analitičku mašinu. Ona je imala četiri dela: memoriju, jedinicu za izračunavanje i ulaznu i izlaznu jedinicu zasnovane na principu bušenih kartica. Memorija je bila kapaciteta 1000 reči od po 50 decimalnih cifara i služila je za smeštanje promenljivih i rezultata. Veliki napredak u odnosu na diferencnu mašinu sastojao se u tome što je analitička mašina bila računar opšte namene. Instrukcije su se čitale sa bušenih kartica i izvršavale. Analitička mašina je bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas. Gospođa Ada je tako postala prvi programer na svetu i njoj u čast je programski jezik Ada dobio ime. Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitičku mašinu zbog njene komplikovane mehaničke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Ipak, njegov rad ima veliki značaj, s obzirom da i moderni računari imaju sličnu strukturu, pa se može reći da je Bebidž praotac modernih digitalnih računara.

Obzirom da su sva pomenuta računska sredstva bila mehanička, za praktične početke razvoja električnih računara navode se tridesete i četrdesete godine XX veka. Prvi veliki korak u razvoju ovih mašina načinio je nemački student tehnike Konrad Zuse koje je tokom tridesetih godina napravio niz automatskih računskih mašina zasnovanih na tehnologiji elektromagnetnih releja. Njegove mašine su uništene u bombardovanjima tokom II svetskog rata, tako da one nisu uticale na dalji razvoj u ovoj oblasti. Ipak, Zuse je jedan od pionira na ovom polju.

Nekoliko godina kasnije, Džon Atanasov a Ajova Stejt Koledža i Džordž Stibic iz Belovih Laboratorija su projektovali kalkulatore. Atanasovljeva mašina je bila jako napredna za ono vreme. Koristila je binarnu aritmetiku i imala kondenzatore kao memorijske elemente koji su se povremeno osvežavali radi sprečavanja curenja naelektrisanja. Savremeni dinamički RAM čipovi upravo rade na pomenuti način. Međutim, ova mašina nikada nije proradila zbog neodgovarajuće tehnologije tadašnjeg doba. Stibizov računar je bio primitivniji od Atanasovljevog, ali je radio ispravno. Rad ove mašine je javno demonstriran 1940. godine na konferenciji u Darmut Koledžu. U publici je bio i Džon Mokli, tada nepoznati profesor fizike na Pensilvanijskom Univerzitetu.

Dok su Zuse, Stibic i Atanasov projektovali automatske kalkulatore, mladić po imenu Hauard Ejken je, da bi odbranio doktorsku disertaciju na Harvardu, ručno vršio složena numerička izračunavanja. Pošto je odbranio disertaciju shvatio je važnost mogućnosti računanja pomoću mašina. U biblioteci je otkrio Bebidžov rad. Odlučio je da napravi mašinu opšte namene na bazi releja umesto mehaničkih zupčanika zbog kojih Bebidž i nije uspeo. Njegova prva mašina, Mark I, završena je 1944. godine na Harvardu. Imala je 72 reči memorije od po 23 decimalne cifre, i ciklus instrukcije od 6 sekundi. Za ulaz i izlaz su korišćene bušene papirne trake. U vreme kada je Ejken dovršio sledeću mašinu Mark II, elektromagnetni releji bili su prevaziđeni. Počelo je doba elektronike i doba elektronskih digitalnih računara.

Prva generacija računara

Motiv za ubrzani rad na elektronskim računarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemačke podmornice su pravile pustoš među britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezničkih brodova su slati iz Berlina putem radio veze. Britanci su bili u mogućnosti da prisluškuju radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane. Da bi se vršilo dešifrovanje, bilo je potrebno vršiti veliki broj izračunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju u kojoj je napravljen elektronski računar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine učestvovao je i čuveni engleski matematičar Alen Tjuring. COLOSSUS je proradio 1943 godine, i može se reći da je to bio prvi elektronski računar.

Osim što je izazvao uništenje Zuseovog rada, i podstakao konstruisanje COLOSSUS-a, rat je uticao na razvoj računarstva i u Americi. Vojsci Amerike je bilo potrebno izračunavanje različtih tabela, a ručno izračunavanje je zahtevao određeno vreme i bilo je podložno greškama. Već pomenuti Mokli, koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, je predložio izradu elektronskog računara. Predlog je prihvaćen, i Mokli i njegov student Ekert su počeli da rade na elektronskom računaru koga su nazvali ENIAC. Ovaj računar se sastojao od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veličinu odbojkaškog igrališta. Za množenje dva broja računaru su bile potrebne 3ms. Mašina je završena 1946. godine kada je bilo prekasno da se upotrebi u svrhu za koju je originalno bila namenjena. Međutim, kako je rat bio završen, Mokli i Ekert su organizovali letnju školu sa ciljem da objasne svoj rad kolegama. Ova letnja škola predstavlja početak eksplozije interesovanja za izgradnju velikih računara.

Nakon tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživači se počeli sa proizvodnjom računara. Prvi naredni računar bio je EDSAC izgrađen 1949. godine na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, čiji je autor bio Moris Vilks. Sledili su JOHNIAC napravljen u firmi Rand Corporation, ILLIAC napravljen na Univerzitetu u Ilinoisu, MANIAC iz Los Alamos Laboratory i WEIZAC sa Vajcmanovog instituta u Izraelu.

U međuvremenu, jedan od učesnika ENIAC projekta, Džon fon Nojman je započeo rad na sopstvenoj verziji EDVAC-a, koju je nazvao IAS računar. Nojman je zaključio da je programiranje računara pomoću velikog broja prekidača i kablova sporo i teško, i da je bolje program predstaviti u digitalnom obliku u memoriji računara. Ova arhitektura, kao i IAS mašina koju je fon Nojman izradio u saradnji sa Hermanom Goldštajnom, imala je ogroman uticaj na dalji razvoj računara.

Otprilike u isto vreme kada je Nojman pravio IAS mašinu, istraživači na MIT-u su takođe pravili jedan računar. Taj računar zvan Whirlwind I.

IBM kompanija koja je tada proizvodila bušače kartica i mašine za sortiranje kartica je finansirala jedan deo projekta Hauarda Ejkena, sve do 1953. godine kada su proizveli računar sa oznakom 701. Godine 1958. IBM je proizveo svoj poslednji računar sa vakumskim cevima - mašinu sa oznakom 709.

12 Sky 2 recenzija

U davnim vremenima, Kinom su vladala tri klana – klan Tigra, Zmaja i Zmije. Sukobi klanova su trajali decenijama, a cilj svakog klana je bio dominacija, vladavina Kinom i pokoravanje preostalih klanova. Međutim, pojavio se još jedan neprijatelj sa istom željom, godinama zaboravljeni Sky klan...

12 Sky 2 – Rise of the Sky Clan

12 Sky 2 je nastavak popularne MMORPG igre (massively multiplayer online role-playing game). Proizvođač igre je kompanija po imenu ALT1, nekadašnja Gigassoft kompanija. Igra postoji u verziji za korejsko, američko, kao i evropsko tržište. Razlike u verzijama igre su uglavnom u nazivima klanova, oružja, mapa… U ovom tekstu je opisana evropska verzija igre, čiji je izdavač mlada kompanija po imenu MAYN. Obzirom da su serveri evropske verzije igre u Evropi, igračima sa našeg podneblja je preopručljiv izbor baš ove verzije. U pitanju je igra koju je moguće u potpunosti besplatno igrati. Da bi se pridružili velikom broju igrača širom sveta, neohodna Vam je internet konekcija. Zatim, potrebno je preuzimanje igre, a pre toga se morate registrovati na sajtu izdavača igre.

Na početku igre pred vama je izbor klana kome će Vaš lik pripadati. Birate između tri ponuđena klana, a to su klan Tigra, Zmije i Zmaja. Zatim, očekuje Vas izbor tipa oružja koje ćete koristiti tokom igre. Svaki klan sadrži ofanzivno oruže, koje nanosi najviše štete neprijateljima, zatim defanzivno oružje, koje nanosi manju štetu, ali zato igrači sa ovim tipom oružja imaju dodatnu zaštitu. Poslednje oružje koje možete izabrati je oružje koje nanosi najmanju štetu protivnicima, ali obara protivnike „iz daljine“... U početnoj fazi igre nije moguće pristupiti poslednjem klanu, Sky klanu. Pristup tom klanu je moguć tek daljim napredovanjem u igri, i to tako što Vam se otvara mogućnost da izneverite početni klan, i da pređete u Sky klan. Nakon toga, nema više povratka u početni klan.

Napredovanje u igri se svodi na borbu protiv monstruma, čime stičete iskustvene poene. Sticanjem dovoljene količine iskustvenih poena napredujete za jedan nivo. Trenutno u igri možete napredovati do Adept nivoa 33. Adept postajete kada pređete nivo 112, i tada imate mogućnost prelaska u Sky klan. Napredovanjem u igri, odnosno prelaskom na sledeći nivo dobijate dve vrste poena koje možete upotrebiti za pobošljanje Vašeg karaktera. U pitanju su poeni koje možete rasporediti na snagu, spretnost, zdravlje i takozvanu Spirit energiju, kao i poeni koje možete upotrebiti za poboljšanje borbenih veština.

Naravno, obzirom da je u pitanju PvP (player-vs-player) igra, akcenat igre nije samo na napredovanje, borbom protiv kompjuterskih generisanih monstruma, već na borbu protiv drugih igrača, i sa drugim igračima, odnosno učestvovanje u ratovima klanova. U određenim vremenskim intervalima možete pristupati ratovima klanova. Ratovi su podeljeni po nivoima igrača, a prvi rat u kome možete učestvovati je rat igrača sa nivoima od 10 do 19. Postoje tri vrste rata: rat u kome je cilj pobediti što veći broj pripadnika drugih klanova, rat u kome je cilj preživeti u centru mape 5 minuta, kao i rat u kome je cilj uništiti spomenike ostalih klanova, a pri tome morate odbraniti spomenik svog klana. Da bi pobedili u ratu, odnosno da bi doneli pobedu Vašem klanu najbitnija je sledeća stvar: timska igra i saradnja sa ostalim igračima iz Vašeg klana. Rat ne možete dobiti sami, što je upravo ono što igru čini zanimljivom – timska igra. Pobedom u ratu dobijate novac kojim možete trgovati u igri, medalje, kao i iskustvene poene.

Najbitnija razlika u odnosu na prvi deo ove igre je mogućnost sklapanja alijansi. Sada, dva klana mogu sklopiti privremenu alijansu, kako bi se igrači tih klanova zajedno borili protiv preostalih klanova.

Da bi igra bila zanimljivija, u igri postoje i zadaci koje možete rešavati, a koje dobijate od kompjuterski generisanih karaktera u gradu Vašeg klana. Zadaci se svode na ubijanje određenih monstruma, kao i takozvanih boss monstruma. Po rešavanju zadataka dobijate nagradu, u vidu novca, materijala za unapređenje oružja i opreme, kao i iskustvenih poena, što će Vam omogućiti brže napredovanje u igri.

Još jedan od izazova u igri jeste pronalaženje što jačeg oružja i što bolje opreme. Opremu i oružja možete pronaći ubijanjem monstruma, kao i trgovinom sa drugim igračima. Takođe, upotrebom raznih materijala koje pronalazite tokom igre, opremu i oružje možete unaprediti.

Igrači imaju mogućnost i kreiranja grupe igrača unutar klana. Ta grupa igrača se u igri naziva house. Možete pristupiti nekoj već postojećoj grupi igrača, ili možete kreirati svoju, a zatim možete „učlaniti“ druge igrače u svoju grupu. Obzirom da je u pitanju igra za veliki broj igrača, saradnja sa drugim igračima će Vam ne samo olakšati igru, već će je i učiniti daleko zanimljivijom. Naravno, tu je i mogućnost komunikacije sa drugim igračima slanjem tekstualnih poruka, individualnim igračima, samo igračima iz grupe igrača kojoj pripadate, ili svim igračima iz Vašeg klana.

Adresa web sajta igre sa koga možete preuzeti igru je http://www.12sky2.com/. Web sajt igre sadrži i forum na kome možete postaviti pitanja vezana za igru, a putem foruma se možete i detaljnije upoznati sa igrom.

Last Chaos recenzija

Mnogo godina pre nego što je rat opustošio prostranstva zemlje Iris, Eres – bog tame, i Apolon – bog svetlosti, stvorili su svet smrtnika. Zatim, bogovi su se povukli, i samo povremeno su se pojavljivali da bi posetili stanovnike Irisa. Vremenom je Apolon, bog svetlosti, stekao veliko poštovanje stanovnika Irisa, dok je bog Eres tonuo u zaborav. Ipak, ljubomora je učinila svoje, i zaboravljeni bog tame je odlučio da podseti stanovnike Irisa da je i on učestvovao u stvaranju sveta. Vođen mržnjom i pohlepom, odlučio je da uništi svet u čijem stvaranju je učestvovao – otvorio je portal kojim je doveo razne zle monstrume na prostore Irisa... Vaš zadatak je borba protiv zlih monstruma...

Last Chaos je online RPG igra u kojoj istrovremeno hiljade igrača širom sveta mogu učestvovati, putem Interneta. Igra će Vam pružiti sate i sate zabave, uz odličnu grafiku. Da bi igrali igru, neophodna Vam je Internet konekcija. Igru je moguće igrati i sa dial-up internet konekcijom, ali je ipak za pravo uživanje potrebna brža Internet konekcija, kao što je ADSL. Po pitanju jačine računara, igra nije pretererano zahtevna. Minimalna potrebna konfiguracija je računar sa 1Ghz procesorom, 512MB radne memorije, i grafičkom karticom GeForce 2 MX ili Radeon 7500 sa 32MB video memorije.

Na početku igre morate izabrati klasu kojoj pripada Vaš karakter, a na raspolaganju su 6 klasa – Titan, Knight, Healer, Mage, Rogue i Sorcerer. Svaka klasa poseduje jedinstvene borbene veštine i jedinstvene mogućnosti.

Tokom igre, zajedno sa drugim igračima, borite se protiv raznih monstruma, rešavate zadatke, i napredujete svoje borbene veštine. Možete se i udružiti sa drugim igračima u zajedničkoj borbi protiv monstruma u party modu. Naravno, svoje borbene veštine možete isprobati i u borbi protiv drugih igrača, a ne samo protiv kompjuterski generisanih neprijatelja. Sa drugim igračima možete komunicirati slanjem tekstualnih poruka.

Kao i u drugim RPG igrama, borbom protiv monstruma stičete iskustvene poene. Kada sakupite određeni broj iskustvenih poena, Vaš karakter napreduje na sledeći nivo. Time dobijate poene koje možete upotrebiti za učenje novih veština, kao i poene koje možete upotrebiti na povećanje vitalnosti, snage, energije.

Ubistvom neprijatelja pronalazite i razne korisne predmete, kao što su oružja, štitovi, lekovi. Neki predmeti mogu biti upotrebljeni u kombinaciji sa drugim predmetima za stvaranje jačih oružja i štitova. Takođe, predmete možete i prodati drugim igračima.

Za razliku od drugih online RPG igara, Last Chaos igra sadrži i “lični zamak”, u kome se možete boriti protiv monstruma individualno, bez prisustva drugih igrača, ali je ipak saradnja sa drugim igračima ono što čini igru zabavnom.

U togu igre, društvo Vam može praviti zmaj ili konj. Osim što će Vam omogućiti brže kretanje prostranstvima igre, pomoći će Vam u borbama. Vašim napredovanjem u igri napredovaće i Vaš pomoćnik.

Last Chaos je igra koju možete igrati besplatno. Igru možete preuzeti sa oficijalnog sajta igre, čija adresa je http://lastchaos.aeriagames.com/. Da bi igrali igru, morate se prethodno registrovati na sajtu igre, a i registracija je naravno besplatna.