Pre nastanka Interneta, ukoliko ste želeli da saznate što više informacija o određenim oblastima, morali ste da koristite obimne, i nimalo jeftine knjige, poznate kao enciklopedije. Razvoj Interneta doneo nam je još jednu olakšicu, a to je elektronska enciklopedija, po imenu Wikipedija.
Šta je Wikipedija?
Wikipedija je višejezični, web-bazirani projekat sa besplatnim sadržajem. Sam naziv sajta Wikipedija je nastao kombinacijom dveju reči, a to su Wiki i Enciklopedija. Sajt Wikipedija sadrži ogroman broj raznih članaka, naučnih, istorijskih, edukativnih, kao i članaka iz mnogih drugih oblasti. Po informacijama sa samog Wikipedija sajta, sajt poseduje više od 10 miliona članaka napisanih na više od 260 jezika, obzirom da sajt postoji od 2001. godine. Do 2008. godine sajt Wikipedija je imao više od 684 miliona poseta.
Istorija Wikipedije
Wikipedija je nastala kao deo projekta Nupedija. Projekat Nupedija je imao zadatak stvaranja ogromne besplatne enciklopedije, a na projektu je učestvovao veliki broj visoko kvalifikovanih autora. Ipak, razvoj članaka je išao dosta sporo. Osnivač projekta Nupedija, Jimmy Wales, kao i Larry Sanger, koji je učestvovao u projektu, tokom 2000 godine došli su na ideju da članke za enciklopediju dobijaju sa više različitih izvora, kako bi ubrzali izradu enciklopedije. Da bi to uspeli, januara 2001. godine enciklopediju su postavili na internetu, učinivši je dostupnom svim korisnicima interneta. Veliki broj autora članaka Nupedija projekta se protivio toj ideji, što je prouzrokovalo stvaranje novog projekta, na sopstvenom internet domenu, po imenu Wikipedija.
Saradnici Wikipedije
Na razvoju, odnosno pisanju članaka Wikipedije, učestvuju saradnici širom sveta. Svako ko ima pristup internetu može postati saradnik sajta Wikipedije, i može pisati i uređivati članke. Više od 75.000 autora, od školovanih eksperata pa do prosečnih posetioca, aktivno rade na pisanju članaka za sajt Wikipedija. Takođe, da bi se obezbedila validnost članaka, i ispravno funkcionisanje Wikipedija sajta, 1.500 administratora web sajta imaju specijalne mogućnosti, koje koriste u održavanju sajta. Administratori Wikipedije mogu privremeno ili trajno da zabrane pisanje članaka autorima koji zloupotrebljavaju web sajt.
Koliko verovati Wikipediji?
Obzirom da članke Wikipedije pišu autori širom sveta, pravo je pitanje koliko je sadržaj sajta ispravan i tačan. Veliki broj članaka je tačan i ispravan, jer veliki broj autora radi na pisanju članaka, pa tako i više autora uređuju jedan isti članak, kako bi informacije bile što tačnije. Ipak, postoji i sadržaj koji treba prihvatiti sa određenom dozom rezerve, kao što su noviji članci, kao i manje poznati i manje popularni članci.
Wikipedija protiv papirnih enciklopedija...
Wikipedija ima ogromne prednosti u odnosu na tradicionalne enciklopedije u papirnom izdanju. Jedna od tih prednosti jeste ogroman sadržaj na jednom mestu, kao i lako snalaženje i pronalaženje željenih članaka putem integrisane pretrage na sajtu. Takođe, enciklopedije u papirnom izdanju se proširuju tek izlaskom novog izdanja, za koje je potrebno ponekad i više godina, dok se Wikipedija svakodnevno proširuje novim sadržajem.
Wikipedija je višejezični, web-bazirani projekat sa besplatnim sadržajem. Sam naziv sajta Wikipedija je nastao kombinacijom dveju reči, a to su Wiki i Enciklopedija. Sajt Wikipedija sadrži ogroman broj raznih članaka, naučnih, istorijskih, edukativnih, kao i članaka iz mnogih drugih oblasti. Po informacijama sa samog Wikipedija sajta, sajt poseduje više od 10 miliona članaka napisanih na više od 260 jezika, obzirom da sajt postoji od 2001. godine. Do 2008. godine sajt Wikipedija je imao više od 684 miliona poseta.
Istorija Wikipedije
Wikipedija je nastala kao deo projekta Nupedija. Projekat Nupedija je imao zadatak stvaranja ogromne besplatne enciklopedije, a na projektu je učestvovao veliki broj visoko kvalifikovanih autora. Ipak, razvoj članaka je išao dosta sporo. Osnivač projekta Nupedija, Jimmy Wales, kao i Larry Sanger, koji je učestvovao u projektu, tokom 2000 godine došli su na ideju da članke za enciklopediju dobijaju sa više različitih izvora, kako bi ubrzali izradu enciklopedije. Da bi to uspeli, januara 2001. godine enciklopediju su postavili na internetu, učinivši je dostupnom svim korisnicima interneta. Veliki broj autora članaka Nupedija projekta se protivio toj ideji, što je prouzrokovalo stvaranje novog projekta, na sopstvenom internet domenu, po imenu Wikipedija.
Saradnici Wikipedije
Na razvoju, odnosno pisanju članaka Wikipedije, učestvuju saradnici širom sveta. Svako ko ima pristup internetu može postati saradnik sajta Wikipedije, i može pisati i uređivati članke. Više od 75.000 autora, od školovanih eksperata pa do prosečnih posetioca, aktivno rade na pisanju članaka za sajt Wikipedija. Takođe, da bi se obezbedila validnost članaka, i ispravno funkcionisanje Wikipedija sajta, 1.500 administratora web sajta imaju specijalne mogućnosti, koje koriste u održavanju sajta. Administratori Wikipedije mogu privremeno ili trajno da zabrane pisanje članaka autorima koji zloupotrebljavaju web sajt.
Koliko verovati Wikipediji?
Obzirom da članke Wikipedije pišu autori širom sveta, pravo je pitanje koliko je sadržaj sajta ispravan i tačan. Veliki broj članaka je tačan i ispravan, jer veliki broj autora radi na pisanju članaka, pa tako i više autora uređuju jedan isti članak, kako bi informacije bile što tačnije. Ipak, postoji i sadržaj koji treba prihvatiti sa određenom dozom rezerve, kao što su noviji članci, kao i manje poznati i manje popularni članci.
Wikipedija protiv papirnih enciklopedija...
Wikipedija ima ogromne prednosti u odnosu na tradicionalne enciklopedije u papirnom izdanju. Jedna od tih prednosti jeste ogroman sadržaj na jednom mestu, kao i lako snalaženje i pronalaženje željenih članaka putem integrisane pretrage na sajtu. Takođe, enciklopedije u papirnom izdanju se proširuju tek izlaskom novog izdanja, za koje je potrebno ponekad i više godina, dok se Wikipedija svakodnevno proširuje novim sadržajem.
No comments:
Post a Comment